{"id":4296,"date":"2016-10-25T12:45:09","date_gmt":"2016-10-25T12:45:09","guid":{"rendered":"https:\/\/mne.ceti.me\/?page_id=4296"},"modified":"2021-09-21T08:30:13","modified_gmt":"2021-09-21T08:30:13","slug":"revizija-nacionalnog-plana-implementacije-stokholmske-konvencije-o-dugotrajnim-organskim-zagadivacima-pops","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/mne.ceti.me\/?page_id=4296","title":{"rendered":""},"content":{"rendered":"

Revizija i a\u017euriranje Nacionalnog plana implementacije Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zaga\u0111iva\u010dima (POPs)<\/strong><\/p>\n

\n

POPs hemikalije<\/strong><\/p>\n

POPs hemikalije (Persistent Organic Pollutants) predstavljaju dugotrajne organske zaga\u0111uju\u0107e supstance odnosno organska jedinjenja koja su toksi\u010dna po ljude i ostali \u017eivi svijet, bioakumulativna i perzistentna u \u017eivotnoj sredini. Ova jedinjenja su otporna na fotoliti\u010dku, hemijsku i biolo\u0161ku degradaciju, \u0161to omogu\u0107ava da u \u017eivotnoj sredini ostanu nepromijenjena dugo vremena. POPs hemikalije su slabo rastvorne u vodi, a veoma dobro u mastima, pa lako prolaze kroz fosfolipidne strukture biolo\u0161kih membrana, nakon \u010dega se deponuju u masnom tkivu i drugim tkivima sa visokim sadr\u017eajem lipida. POPs hemikalije su obi\u010dno djelimi\u010dno isparljive, \u0161to omogu\u0107ava njihov atmosferski transport na velike udaljenosti. Sve ove osobine obezbe\u0111uju \u0161iroku rasprostranjenost ovih jedinjenja u \u017eivotnoj sredini, \u010dak i u onim regijama u kojima nikada nisu bile kori\u0161\u0107ene.<\/p>\n

Ova svojstva POPs hemikalija \u010dine da one postanu jedna od glavnih tema u oblasti za\u0161tite \u017eivotne sredine za koje je prepoznata potreba za strate\u0161kom akcijom na globalnom nivou. Kao odgovor me\u0111unarodne zajednice za sistemsko globalno re\u0161enje problema POPs hemikalija, donijeta je Stokholmska konvencija o POPs hemikalijama koja je stupila na snagu 2004. godine.<\/p>\n

Stokholmska konvencija\u00a0<\/strong><\/p>\n

Crna Gora je zemlja \u010dlanica Stokholmske Konvencije<\/a><\/strong> o dugotrajnim organskim zaga\u0111uju\u0107im materijama (engl. persistent organic pollutants, u daljem tekstu POPs) od marta 2011. godine. Cilj Stokholmske konvencije je da za\u0161titi zdravlje ljudi i \u017eivotnu sredinu od POPs supstanci. POPs su hemijske supstance koje opstaju u \u017eivotnoj sredini, bioakumuliraju se i predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i\/ili \u017eivotnu sredinu. Ove zaga\u0111uju\u0107e supstance se prenose preko me\u0111unarodnih granica daleko od izvora emisije, \u010dak i u oblastima gdje nikad nisu bile kori\u0161\u0107ene ili proizvo\u0111ene. Uzev\u0161i u obzir njihovu osobinu prekograni\u010dnog prenosa putem vazduha, vode i proizvoda, dr\u017eava ne mo\u017ee da za\u0161titi svoje gra\u0111ane i \u017eivotnu sredinu od POPs supstanci samostalnim djelovanjem. Da bi se smanjila i eliminisala proizvodnja, upotreba i ispu\u0161tanje ovih supstanci neophodna je me\u0111unarodna saradnja.<\/p>\n

Stokholmska konvencija o POPs supstancama je formalno usvojena u maju 2001. godine u Stokholmu u \u0160vedskoj nakon pregovora sprovedenih u okviru UNEP programa. Op\u0161ti izuzeci dozvoljeni u Konvenciji su upotreba POPs supstanci za laboratorijska istra\u017eivanja, upotreba kao referentni standard i prisustvo zaga\u0111uju\u0107e materije u tragovima u proizvodima. Uvoz i izvoz namjerno proizvedenih POPs supstanci navedenih u Prilogu A i B strogo su zabranjeni Stokholmskom konvencijom. Kada prestane va\u017eenje izuzetaka za sve supstance, uvoz i izvoz \u0107e biti dozvoljeni samo u svrhu odlaganja pod strogim uslovima, na na\u010din bezbjedan po \u017eivotnu sredinu. U Stokholmsku konvenciju uklju\u010dene su posebne odredbe za pojedina\u010dne strane potpisnice sa propisanim \u0161emama procjene. One moraju da ispitaju postoje\u0107e hemikalije na POPs karakteristike i preduzmu propisane mjere sa ciljem sprje\u010davanja razvoja, proizvodnje i stavljanja u promet novih supstanci sa POPs karakteristikama.<\/p>\n

Implementacija Stokholmske konvencije u\u00a0Crnoj Gori<\/strong><\/p>\n

POPs jedinjenja su ure\u0111ena kroz: Zakon o \u017eivotnoj sredini (\u201eSlu\u017ebeni list CG\u201d, broj: 48\/08), Zakon o za\u0161titi vazduha (\u201eSlu\u017ebeni list CG\u201d, broj: 25\/10), Zakon o hemikalijama (\u201eSlu\u017ebeni list CG\u201d, broj: 18\/12), Zakon o sredstvima za za\u0161titu bilja (\u201eSlu\u017ebeni list CG\u201d, broj:40\/11), Zakon o integrisanoj kontroli i sprje\u010davanju zaga\u0111enja(\u201eSlu\u017ebeni list CG\u201d, broj: 80\/05), Zakon o upravljanju otpadom (\u201eSlu\u017ebeni list CG\u201d, broj: 64\/11), Zakon o vodama (\u201eSlu\u017ebeni list CG\u201d, broj: 27\/07), Uredba o klasifikaciji i kategorizaciji povr\u0161inskih i podzemnih voda (\u201eSlu\u017ebeni list CG\u201d, broj: 02\/07), Uredba o grani\u010dnim vrijednostima emisija zaga\u0111uju\u0107ih materija u vazduh iz stacionarnih izvora (\u201eSlu\u017ebeni list CG\u201d, broj: 10\/11), Pravilnik o klasifikaciji otpada i katalogu otpada (\u201eSlu\u017ebeni list CG\u201d, broj: 35\/12), Pravilnik o postupanju sa otpadnim uljima (\u201eSlu\u017ebeni list CG\u201d, broj: 48\/12), Pravilnik o postupanju sa opremom i otpadom koji sadr\u017ei PCB (\u201eSlu\u017ebeni list CG\u201d, broj: 48\/12), Pravilnik o kvalitetu i sanitarno-tehni\u010dkim uslovima za ispu\u0161tanje otpadnih voda u recipijent i javnu kanalizaciju, na\u010dinu i postupku ispitivanja kvaliteta otpadnih voda, minimalnom broju ispitivanja i sadr\u017eaju izvje\u0161taja o utvr\u0111enom kvalitetu otpadnih voda (\u201eSlu\u017ebeni list CG\u201d, broj: 45\/08).<\/p>\n

Stokholmska konvencija o dugotrajnim organskim zaga\u0111uju\u0107im materijama, UNECE Konvencija o prekograni\u010dnom zaga\u0111enju vazduha na velikim udaljenostima i njen Protokol o dugotrajnim organskim zaga\u0111uju\u0107im materijama (Convention on Long-range Transboundary Air Pollution – LRTAP ) su srodni me\u0111unarodni sporazumi. Konvencija o prekograni\u010dnom zaga\u0111enju vazduha na velikim udaljenostima stupila je na snagu 1983. godine, Protokol koji je usvojen 1998. godine, stupio je na snagu 2003. godine. Crna Gora 9 je potvrdila Protokol o dugotrajnim organskim zaga\u0111uju\u0107im materijama u junu 2011. godine i donijela Akcioni plan za njegovo sprovo\u0111enje.<\/p>\n

Nove <\/strong>POPs <\/strong>hemikalije<\/strong><\/p>\n

Postupak uklju\u010divanja novih POPs hemikalija u anekse Stokholmske konvencije je proces koji se sastoji iz \u010detiri faze:<\/p>\n